Ако на столу нема белог мрса, онда дефинитивно нисте за неком трпезом у Србији. То се односи на доручак и вечеру, често и за ручак, а посебно за славља и дружења.  „Бели мрс“ су све врсте млечних производа, који се сматрају „мрсним“ јер се за време постова не конзумирају. Сваки део Србије има своје обичаје, али бели мрс је веома заступљен.

Некада су наше баке млечне производе чувале у тзв. млекарима, просторијама где су током целе године сириле сиреве, правиле кајмак и складиштиле зимницу. То су биле затамљене просторије које су имале ниске температуре током читаве године, како би се сир и млечни производи одржали.

Приликом славља, бели мрс је био неизоставна делиција. Тањир са најлепшим сиревима и другим млечним производима које домаћица припреми.

Веома често су киселе паприке пуниле сиром и то је био посебан специјалитет. Тај производ је временом доживео експанзију и сада је то популарна паприка у павлаци.